Gde su se i kako zabavljali naši roditelji, a gde izlazimo mi?

Pre raspada Jugoslavije je bio popularan i “Čan Čan”

Piše Kristina Mitić
 
Da je u proteklih 30 godina došlo do promene aktuelnih mesta za izlaske u Nišu pokazuju činjenice da je omladina osamdesetih šetala Dušanovom ulicom, u međuvremenu su se “in” mesta premeštala, da bi se sada popularnim mestima smatrali kafići u Obrenovićevoj, Kazandžijskom sokačetu, Davidovoj, pa i nišavski kej.
U razgovoru sa niškim novinarem Veliborom Veljom Petkovićem saznali smo da se za svaki period osamdesetih i devedesetih godina važila određena gradska jezgra za okupljanje i da su se ona, u zavisnosti od popularnosti kafića, premeštala.
Dušanova i Voždova ulica gradska žarišta osamdesetih.
 “Dušanova ulica” je bila neprikosnovena u to doba i svako ko je držao do sebe morao je da se pojavi barem jednom ispred “Joy”-a, kasnije “Piramide”. Zahvaljujući muzičkom uredniku “Muzičkog kluba 81” u Nišu su nastupale sve najpoznatije grupe “novog talasa”, od grupe “Lačni Franc” iz Maribora, splitskih “Đavola”, zagrebačkog “Filma”, beogradskih bendova “Električni orgazam”, “Ekatarina Velika”, “Disciplina kičme”, do skopskog “Leb I sola”. Legendarni Bane uspevao je da zatvori Dušanovu ulicu barem nekoliko puta godišnje i na raskrsnici sa Ulicom Nikole Pašića, ondašnjeg V kongresa kod kafića “Image” postavi binu. Tu je često gostovao i riječki bend “Fit”.
-Prvi voditeljski posao obavljao sam u Dušanovoj bežičnim mikrofonom pradavne 1989. Godine, sa ponosom priča Velja.
Za izlaske je bila aktulena i Voždova ulica pored gimnazija “Bore Stanković” i “Stevan Sremac” gde su bili kafići “Trač” i “Skandal”, pa sve do Crvenog pevca gde je čuvena “Karamela” bila nezaobilazna.
Kako saznajemo, pre raspada Jugoslavije je bio popularan i “Čan Čan”, kafić na Obilićevom vencu koji se transformisao u “Underground”.
-Dvorište Banovine i Letnja pozornica bili su privlačni zbog koncerata, od “Azre” do “Mizara”, a priča o tome danas liči na arehologiju, dodaje Velja.
Obrenovićeva danas, a Pobedina u to doba nikada, kako kaže, „nije bila osvojena“.
-Bila je smrtno dosadna, ulaz u Tvrđavu je bio opasan već sa prvim sumrakom, a šetnja pored Nišave rezervisana za ribolovce i ljubavnike spremne da na rasprostrtim kartonima u vrbaku šapuću nežnosti – prilično lumpenproleterski. A mi smo bili urbana gerila i takve stvari smo prezirali, seća se Velibor.
Kaže da mladi u Nišu danas treba da budu ponosni što imaju fantastičan kej, uređenu Tvrđavu i što je, dodaje, “ceo grad je njihov”, a to “Niš čini istinski evropskim gradom koji živi urbano, uprkos mrtvom moru politike i ekonomije koje zapljuskuje naše živote”.
Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih - “Distorzija” i “Bucino ćoše”
Kako je izgledao život omladine krajem devedesetih i početkom 21. veka podelila je sa nama Nišlijka Snežana Stojanović.
-Postojala su neka kultna mesta gde su se rokeri okupljali, a koja su se uglavnom već zatvarala, kada sam ja počela da izazim, priča ona.
Govori nam da je, na njenu žalost, propustila žurke na Pravnom i Ekonomskom gde sr slušala dobra muzika, kafić “Rock” u Voždovoj, ali je “uhvatila” čuvenu “Sedamnaesticu”, današnji “Blackstage”, poslednje godine kafića “Time” gde su se, seća se ona, okupljali uglavnom stariji i “gde si mogao da osvaneš uz dobru muziku”.
-Ono što je obeležilo moje vreme jeste svakako “Distorzija”. Prva se nalazila u ulici iza Banovine. To je bilo mestašce od svega nekoliko zbijenih stolova, vrelo, neugledno, ali jeftino sa dobrom punk-rock-metal muzikom, kaže Snežana.
 Sećam se da joj je bilo dovoljno da izađe sa 100 dinara, jer je pivo koštalo svega 30.
-Tamo ste stalno upoznavali ljude, jer su zbog nedostatka prostora za sedenje uvek mogli da se uguraju za nečiji tuđi sto i tu otpočnu priču ili novo poznanstvo, kaže Snežana.
“Distorzija” je na toj lokaciji potrajala jednu sezonu, a nakon toga se premestila u prostor sadašnjeg “Kubo kluba”. Tu su se stalno organizovala takmičenja demo rock grupa, svirke već afirmisanih bendova i žurke.
-Vremenom je propala jer ljudi nisu imali kintu da troše na nekoliko pića u kafiću, već im je bilo bitnije da piju za taj isti novac mnogo više na ulici. To je definitivno problem mog vremena, verujem i ovog sada, kaže Snežana.
Sledeće utočište za nju i njene prijatelje bilo je “Bucino ćoše”, koje je dobilo svoju definiciju na „Vukajliji“ i koja sama po sebi govori o njemu.
Kaže da bi bilo lepo kada bi mladi naraštaji znali kako se nekada izlazilo.
A danas?
Kako govori današnja omladina, kada izađu ljude karakterišu kao “pozere”, “hipstere”, “fensere” i one „nesvrstane“. Najčešće mesto sastanka je „kod konja“, a sve češće se grupe mladih upućuju ka keju i šetnju po gradu, kao jeftinije opcije za izlazak. Kafići ostaju prazni, a i nekolicina trenutno aktuelnih predstavlja “hit” samo neko vreme.
Izuzetak su stara gradska jezgra sa dugom tradicijom. Najpopularniji su „Sunset“, „Saloon“, „Scena“, „Feedback“, „Irish pub“, „Nemir“, kafići u Kazandžijskom, ali i „Loco Tropic Bar“, „Cubo klub“, „Vavilon“, „Diamond“, „Simofijski“… Mnoga mesta su promenila žanr muzike koju puštaju, upravo zbog novog talasa muzičkih ukusa, koja svakako zahteva komercijalnije izvođače.

Tags: